Kafana, na turskom jeziku, znači kuća u kojoj se pije kafa.
U šesnaestom veku Turci osvajajući Evropu grade džamije, karavan-saraje, hanove i „kuće u kojima se pije kafa“.
Beograd 1522. godine postaje prvi od evropskih gradova, koji dobija kafanu. Ona se nalazila negde na starom Dorćolu. Vremenom „najvažnija institucija“ dobiće nove dimenzije.
U kafani se osnivaju prva srpska sportska društva.
„Građanska kasina“ bila je mesto gde je osnovana berza.
Srpski dobrovoljci prijavljivali su se za Sremski front u „Zlatnom konju“.
U „Kolarcu“ je bio organizovan prvi sajam knjiga.
U kafanama su bile izvedene prve pozorišne predstave i filmske projekcije.
Prva sijalica u Beogradu zasijala je u kafani „Hamburg“ ili „Proleće“, u Masarikovoj ulici, na mestu gde se danas, možda slučajno nalazi, zgrada „Elektrodistribucije Beograd“.
Prvi telefon zazvonio je u kafani „Tri lista“.
Kako je poznato, najstarija sačuvana beogradska kafana i mesto gde se prvi put pojavio bilijarski sto, „Znak pitanja“, takođe se vezuje za ime ovog vladara.
Vlasnik „Znaka pitanja“ bio je Naum Ičko, trgovački konzul Kneza Miloša, da bi 1878. godine kafana postala vlasništvo Ećim Tome, ustaničkog vidara, koji je izlečio pomenutog kneza.
Kasnije menjaju se vlasnici, pa i imena. „Kod pastira“ bio je jedan od naziva kafane u Ulici kralja Petra Prvog u vreme kada je njom gazdovao neki Užičanin.
Sledeće ime koje će nositi bilo je „Kod Saborne crkve“.
Međutim, to je naziv koji se neće svideti crkvenim vlastima, te će biti promenjen posle samo nekoliko sati...
(dr Vidoje Golubović, Mehane i kafane starog Beograda)
Predlažem, poštovane kolege, da u ovoj temi budemo konstruktivni... Kao u svakoj kafani, uz piće, naravno.
